Dete
Sama priroda deteta je takva da podrazumeva urođeni potencijal i radoznalost. Svako dete nosi u sebi vrline koje se manifestuju na različite individualne načine, pa ih treba otkriti, probuditi i razvijati. Dete prirodno poseduje zainteresovanost za svet oko sebe, poseduje um koji upija utiske oko sebe i upravo na ranom uzrastu to čini sa lakoćom. Ono instinktivno teži da se razvija kroz neposredno iskustvo okoline.
Upravo stoga je neophodno stimulisati dečiju radoznalost, maštu i želju za učenjem u zavisnosti od njegovih individualnih potreba i mogućnosti. Potrebno je obezbediti povoljnu, stimulativnu sredinu u kojoj će dete imati slobodu za ispoljavanje kreativnosti i talenata, sredinu u kojoj će se osećati sigurno i voljeno. Ljubav je jedna od polaznih osnova za razumevanje deteta, u celosti .
Uvek treba polaziti od detetove prirode kakva jeste, u datom momentu tj. poći od njegovih interesovanja. Obezbediti mu da bude slobodno za istraživanje, igru i interakciju sa spoljašnjim svetom.
Da bi vaspitanje bilo u skladu sa prirodom deteta, ono mora biti slobodno, jer svoju prirodu, svoju jedinstvenost dete će pokazati kada radi ono što su njegove potrebe, mogućnosti i interesovanja. Ali ovako određena sloboda podrazumeva veliku odgovornost i samokontrolu. Naime, da bi spoznalo šta zaista može i kolike su njegove moći, dete a i odrasli, mora(ju) preći dugačak put iskušenja i odmeravanja svojih snaga i granica ličnosti. Da bi se pravilno razvijalo, dete mora da stekne moć samo-discipline i,u skladu sa svojom individualnošću, razvije disciplinu iznutra.
Svako dete je dragocena, jedinstvena individua koja se razvija u skladu sa svojim kapacitetima u sopstvenom ritmu, ali uz to postoje i prirodne razvojne potrebe i zakonitosti zajedničke za svu decu.
Detetovoj prirodi treba prići sa optimizmom i poverenjem u sposobnosti koje rođenjem donosi na ovaj svet. Poštovanje različitosti svakog pojedinca pred vaspitača postavlja zahtev- da se povinuje prirodi deteta, da postupa u skladu sa tom, posebnom, specifičnom i jedinstvenom dečjom prirodom, da pusti da se njegov karakter pokaže u punoj slobodi da bi ga dobro upoznao i omogućio njegov potpuni razvoj. Stoga je vrlo značajna uloga vaspitača u vođenju deteta a ogleda se prvenstveno u posmatranju i razumevanju dečije prirode i posrednom oblikovanju vaspitane sredine. To onda iziskuje vešto stvaranje spoljašnjih uslova, podsticajne sredine, odnosno uspešno i nenametljivo pedagoško vođenje.
S toga, mi kao imperativ postavljamo da prvi vaspitni postupci budu samo posmatranje, pružanje prilike da se priroda koju dete nosi u sebi, pokaže. A iz principa prirodnosti izvode se i ostali principi, a to su princip slobode, princip ljubavi, princip aktivnosti i princip uvažavanja ličnosti deteta (uzrasnih i individualnih).
